Pcelarenje za buducnost

You don't have the latest version of Adobe Flash Player.

Please update your flash player.

Please login or register to make a comment!

...Description...... more. less.

V[PSDJNB MFHMB*///////////////////////////////75 Es!Sbmqi!Cvdimfs FQJ[PPUJPMPHJKB CPMFTUJ Q_FMB J MFHMB PE 2::1/.3 113/ HPEJOF V OJ\LPN J KVAOPNPSBWTLPN FQJ[PPUJPMP\LPN QPESV_KV//////////////6: Es!wfu/nfe/![psbo!Sbj"fwj~ TBWSFNFOB TUSBUFHJKB TV[CJKBOKB QBSB[JUB WBSSPB EFTUSVDUPS-!TB PTWSUPN OB NPMFLVMBSOP HFOFUJ_LJ BTQFLU TFMFLDJKF Q_FMB V GVOLDJKJ SF[JTUFOUOPTUJ OB!WBSPV///////////////////////////////////////////////45 Qspg/!es![psbo!Tubojnjspwj~ Gblvmufu!wfufsjobstlf!nfejdjof Cvmfwbs!KB!cs/!29-!22111!Cfphsbe f.nbjm;!cjpmph @ wfu/ch/bd/zv )122*!769.9:5!mplbm!458 )174*!4:2.692 es!wfu/!nfe!Tmpcpebo!Tbwj~-!tqfd/!{b!{es/!{b|u/!q"fmb tfmp!Lb|fwbs-!29531!Cmbdf )138*!82.982 Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtuj"lj!jotujuvu!Oj| vm/!Njmlf!Qspuj~!cc-!29111!Oj| )129*!474.412 )138*!433.523 OB\B JTLVTUWB V EJKBHOPTUJLPWBOKV-!MF_FOKV J TV[CJKBOKV WBSPF J BNFSJ_LF LVHF///77 Es!wfu/nfe/!Tmpcpebo!Tbwj~ S A D R @ A J . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!Mboexjsutdibgu- Hbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu )Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j {b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!q"fmbstuwp* Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnb"lb TUBOKF USAJ\UB Q_FMJOKJI QSPJ[WPEB V TWFUV J TSCJKJ///////////////////////////////////////:3 Es!Spepmkvc!Ajwbejopwj~ SF[VMUBUJ JTQJUJWBOKB LWBMJUFUB NFEB V QFSJPEV PE 2::9/.3 113/!HPEJOF//////////////////////////////////99 Mk/!Njmp|fwj~ Qsfetfeojl!Esv|uwb!q"fmbsb!Bmfltjobd vm/!Tupkbob!Kboj~jkfwj~b!cs/!23-!!!29321!Ajulpwbd f.nbjm;!spepmkvc{ @ quu/zv )129*!957.845!!!!)174*!971.9621 SF[JEVF V Q_FMJOKJN QSPJ[WPEJNB J QPTUVQDJ [B QSFWFODJKV OKJIPWF QPKBWF///////////////////95 Es!Lmbvt!Xbmmofs Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtuj"lj!jotujuvu!Oj| QSJQSFNB Q_FMJOKJI [BKFEOJDB [B QSPMF^OJ SB[WPK J QSFETUPKF^F QB\F///////////////////////////////83 Qspg/!es!Nj~b!Nmbefopwj~ Qpmkpqsjwsfeoj!gblvmufu vm/!Ofnbokjob!cs/!7-!22191![fnvo )122*!726.426!!!mplbm!429 S A D R @ A J . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cjfofojotujuvu!efs!Vojwfstjubu!Tuvuuhbsu!.!Ipifoifjn )Jotujuvu!{b!q"fmbstuwp!Vojwfs{jufub!v!\uvuhbsuv* E.8 16:4!Tuvuuhbsu-!Ipifoifjn-!Ofnb"lb U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ : P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T V!W!P!E Geografska regionalizacija Srbije se ne poklapa uvek sa priro- dnom, posebno biljno-geografskom. U ovom radu pod pojmom jugoisto~ne Srbije podrazumevamo prostor ome|en slede}im granicama: na severu dolinom Ni{ave, na istoku granicom sa NR Bugarskom (du` koje se pru`aju visoki planinski venci), na jugu granicom sa Makedonijom, i na zapadu administrativnom granicom sa Kosovom i Metohijom. Sl. 1. - Podru~je jugoisto~ne Srbije U administrativnom pogledu podru~je jugoisto~ne Sbije obuhvata teritorije: Topli~kog, Ni{avskog, Pirotskog, Jablani~kog i P~injskog okruga, sa ukupno 26 op{tina. Nazna~ena teritorija je podru~je epizootio- lo{ke nadle`nosti Veterinarskog speci- jalisti~kog instituta u Ni{u, i obuhvata povr{inu od 10.603 kvadratna kilometra, odnosno 12,84% teritorije Republike Srbije. Q " f m b s t u w p !k v h p j t u p " o f !T s c j k f ; ! t u b o k f - !q s j s p e o j !q p u f o d j k b m j !j !u f o e f o d j k f I n g . V l a s t i m i r S p a s i } . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 21 P~elari sa podru~ja jugoisto~ne Srbije, ta~nije 24 dru{tva i udru`enja p~elara sa e p i z o o t i o l o { k e n a d l e ` n o s t i Veterinarskog specija- listi~kog instituta u Ni{u, organizovani su u vi{i oblik udru`ivanja - u Regionalnu asoci- jaciju p~elarskih orga- nizacija jugoisto~ne Srbije. Ciljevi osnivanja Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije su pre svega: zdravstve- na za{tita p~ela u strogom skladu sa veterinarskom naukom i praksom, unapre|enje i razvoj p~elarstva, kao zna~ajne privredne delatnosti, organizovanje i uskla|iva- nje proizvodnje p~elarske opreme, alata i pribora u regionu, organizova- nje savetovanja, predavanja, tribina i drugih oblika obrazovanja p~elara i potro{a~a p~elinjih proizvoda, razvoj i unapre|enje p~elinje pa{e, oboga}ivanjem i za{titom medonosne flore, organizovan plasman p~eli- njih proizvoda u zemlji i inostranstvu, u skladu sa standardima za proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. U ostvarivanju ovih ciljeva Asocijacija }e uspostaviti ili pro{iriti saradnju sa preduze}ima, organizacijama, ustanovama ili institucijama, kompatibilnih delatnosti, me|u kojima su najzna~ajniji: Veterinarski speci- jalisti~ki institut u Ni{u, Regionalna privredna komora u Ni{u, Zavod za za{titu prirode Srbije - Odeljenje u Ni{u, JP Srbija{ume i drugi. U daljem radu bi}e analizirani: stanje, problemi, biljno-geografske i klimatske karakteristike podru~ja, u cilju sagledavanja potencijalnih mogu}nosti razvoja i unapre|enja savremenog p~elarstva, kao zna~ajnog faktora u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane i o~uvanja `ivotne sredine. Sl. 2. - Epizootiolo{ko podru~je veterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u TUBOKF-!QSPCMFNJ!J!UFOEFODJKF!SB[WPKB Q_FMBSTUWB!KVHPJTUP_OF!TSCJKF S obzirom na postoje}e biljno-geografske i klimatske karakteristike, p~elarstvo u Srbiji predstavlja zna~ajan privredni, ekonomski, ekolo{ki i genetski potencijal. Uprkos prisustvu povoljnih prirodnih uslova za gajenje p~ela, uku- pni potencijali nisu ni pribli`no iskori{}eni. Iako se poslednjih godina sve grane poljoprivrede iz godine u godinu intenzivnije razvijaju i unapre|uju, za p~elarstvo se to ne mo`e re}i. P~elarstvo u Srbiji karakteri{e: - niska produktivnost (12 do 14 kg meda po dru{tvu), - usitnjenost p~elinjaka (prose~no 12 do 15 dru{tava), - prisustvo i neefikasno suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti p~ela i p~elinjeg legla, - veliki zimski gubici p~elinjih zajednica (pojedinih godina do 30%), - veliki gubici p~ela usled nekontrolisanog i prekomernog prskanja hemijskim sredstvima u poljoprivredi, - nestandardna oprema i pribor i - nedovoljna stru~nost p~elara. Na povr{ini od 88.361 kvadratnih kilometara, sa 9,8 miliona stanovnika, p~elarstvom u Srbiji se bavi oko 30 hiljada p~elara, koji pose- duju oko 450 hiljada p~elinjih zajednica, {to je oko 5 ko{nica po kvadra- tnom kilometru. Prema proceni, biljno-geografske, klimatske i druge prirodne karakteristike, omogu}avaju gajenje p~ela u preko 1.200 hiljada ko{nica. Godi{nja proizvodnja meda u Srbiji se kre}e od 4 do 5 hiljada tona, {to se plasira na doma}em tr`i{tu. Organizovan plasman na ino- stranom tr`i{tu gotovo i da ne postoji ili se radi o zanemarljivim koli~inama. Godi{nja potro{nja meda u Srbiji je oko 0,7 kg po stanovniku. Na podru~ju jugoisto~ne Srbije p~elarstvom se bavi oko 3.120 p~elara u ~ijem posedu je oko 37.000 ko{nica. Na ovom podru~ju, godi{nje se proizvede oko 535 tona meda, {to je oko 14,4 kg po p~elin- jem dru{tvu. Od tipova ko{nica na podru~ju jugoisto~ne Srbije preovla|uje Dadant-Blatova ko{nica (73%), zatim slede, Langstrot-Rutova (10,5%), polo{ka (7,4%), Fararova (3,7%), A@ (0,4%). P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 22 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 23 Najve}i je broj p~elara sa 20 do 50 ko{nica (67%), od 50 do 100 ko{nica je oko 10% i sa preko 100 ko{nica 2%. Preovla|uje stacionarni oblik p~elarenja. Kao i u celoj Srbiji, zastupljena je kranjska rasa p~ela (Apis meli- fera carnica). Njene glavne karakteristike su izuzetna mirno}a, dugove~nost i veoma uspe{no prezimljavanje, sa skromnim zalihama hrane. I pored toga {to prezimljava sa daleko manje p~ela nego {to je to slu~aj sa italijanskom `utom p~elom, brzo se razvija u prole}e i veoma je produktivna kada se radi o medu, osnovnom proizvodu medonosnih p~ela. Naklonost ka prirodnom rojenju se smatra najve}om manom, ali je ona manje izra`ena kod na{ih ekotipova kranjske p~ele, nego {to je to slu~aj sa p~elama iz Slovenije. Za selekciju p~ela na prinose, postoji centar za proizvodnju mati- ca Agroekonomik iz Beograda, godi{njeg kapaciteta oko 10 hiljada mati- ca, koji podmiruje 1/3 potreba za maticama u Srbiji. Nedostatak matica na tr`i{tu upotpunjuju neregistrovani proizvo|a~i. P~elarstvo kao deo poljoprivrede nije subvencionirano, a p~elari nemaju nikakve beneficije od strane Vlade Republike Srbije. Osim ko{nice, centrifuge i prese za proizvodnju satnih osnova, celokupna oprema, alat i pribor su oporezovani. Na{a saznanja su, da se do sada nijedna banka u Srbiji nije opre- delila za ozbiljnije kreditiranje p~elarstva. Izostale su i podsticajne mere od strane lokalnih vlasti, iako su poznata opredeljenja da poljoprivreda u Srbiji ima komparativne prednosti. Tek nekoliko dru{tava ili udru`enja dobi- la su sredstva iz me|unarodnih donatorskih fondova (Kur{umlija, Prokuplje, @itora|a). Organizovano i plansko snabdevanje repromaterijalom, opremom i priborom jedan je od goru}ih problema p~elara ni{avskog okruga, ali i celog regiona jugoisto~ne Srbije. Organizovano tr`i{te opreme i pribora gotovo i da ne postoji. Na ovom podru~ju afirmisala su se samo dva pro- izvo|a~a ko{nica, opreme i pribora. P~elari kupuju repromaterijal, opremu i pribor neplanski eod danas do sutra c . U takvim uslovima ne mo`e se organizovati plansko snabde- vanje i proizvodnja. Proizvodnja opreme, pre svega ko{nica, ne podle`e nikakvim stan- dardima, pa se mo`e re}i, koliko proizvo|a~a toliko i standarda. Kvalitet opreme je poseban problem o kojem je te{ko bilo {ta re}i. Zbog niske produktivnosti, p~elari {tede na opremi i stru~nom usavr{avanju, {to se najvi{e sveti njima samim i to u najgorem, finansijskom pogledu. Podsticajnim merama, kreditiranjem pre svega, ali i subvencioniranjem i donacijama, p~elarstvo jugoisto~ne Srbije mo`e postati zna~ajna privre- dna delatnost i va`an ~inilac u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane. P~elarstvo kao privredna delatnost dobija na zna~aju i u uslovima pove}ane nezaposlenosti u zemlji. CJMKOP.H FPHSBGTLF!LBSBLUFSJTUJLF! Jedno od najiteresantnijih podru~ja, u floristi~kom i vegetacijskom pogledu u Srbiji je podru~je jugoisto~ne Srbije, posebno okolina Ni{a. Jo{ od vremena Josifa Pan~i}a (1874,1884) i Save Petrovi}a (1882,1885), koji su floru Ni{a intenzivno izu~avali, ovo podru~je privla~ilo je mnoge botani~are, pa je i danas izuzetno interesantno za dalja floristi~ka i vegetacijska istra`ivanja. U okviru botani~kih istra`ivanja obavljenih na ovim prostorima, u novije vreme (N. Ran|elovi}, M. Jovanovi}, V. Stamenkovi}, M. Ru`i}, V. Ran|elovi} i drugi), potvr|eno je da su ju`ni i isto~ni predeli Srbije u floristi~kom smislu vrlo interesantna podru~ja: bogatstvo biljnih vrsta i nji- hovih populacija, naro~ito u brdsko-planinskim predelima, prisustvo ve}eg broja reliktnih, endemi~nih biljaka i razli~itih flornih elemenata, me|u koji- ma se isti~u oni mediteransko-submediteranskog karaktera, ~ini floru i ve- getaciju jugoisto~ne Srbije veoma raznovrsnom i bogatom. Flora Srbije prema novijim podacima (Stevanovi}, 1995) obuhvata 3.662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, {to teritoriju Srbije svrstava u grupu zemalja Evrope sa najve}im floristi~kim diverzitetom i gustinom flore na jedinicu povr{ine. Mnogobrojni ~inioci su uslovili ovakvo bogatstvo. Pre svega to su s jedne strane, geografski polo`aj teritorije Srbije na Balkanskom poluostrvu i u Evropi, a sa druge raznovrsnost klimatskih, oro- grafskih, geolo{kih i pedolo{kih faktora. Od 3.662 prisutne biljne vrste i podvrste u Srbiji, spomenuta grupa istra`iva~a, na podru~ju jugoisto~ne Sbije, je zabele`ila prisustvo preko 2.000 vrsta, sa ve}im brojem podvrsta. Me|u njima najbrojnije su cve- tnice, koje se opra{uju uz pomo} insekata (entomofilne biljke). Na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze se zna~ajni botani~ki lokaliteti: Si}eva~ka, Jela{ni~ka i Miljkova~ka klisura, Suva planina, Vlasinski kompleks (Mali i Veliki Stre{er, Besna Kobila), Ruj, dolina reke P~inje, planina Radan i drugi. Razlika u nadmorskoj visini je 1.720 m (od P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 24 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 25 200 do 1.920 m). Konfiguracija terena na kojima dominiraju brdsko-plani- nski predeli, otvorenost prema klimatskim uticajima susednih podru~ja, posebno izra`en mikroklimat i drugi faktori uticali su da je prostor jugo- isto~ne Srbije floristi~ki raznovrstan i bogat. Posebno isti~emo da Si}eva~ka klisura, po svom bogatstvu i razli~itosti flore, daleko odska~e, ne samo u regionalnim ve} i u balka- nskim okvirima. Dosada{njim istra`ivanjima konstantovano je 1.138 biljnih vrsta, {to je 31,41% od ukupnog broja biljnih vrsta u Srbiji. Zbog svojih specifi~nih vrednosti, celo podru~je Si}eva~ke klisure za{ti}eno je kao prirodno dobro u kategoriji park prirode. Prisustvo `alfije (Salvia officinalis L.), vrlo cenjene medonosne biljke, karakteristi~no je za podru~je Si}eva~ke klisure. @alfija spada u porodicu usnatica sa duguljastim li{}em. Cvet je ljubi~ast u obliku cvasti. Cveta u maju i junu. Obilno lu~i nektar, a daje i ne{to vi{e cvetnog praha, tako da dobro pripremljena dru{tva u toku dana mogu da unesu 5 do 6 kg meda, a u toku cvetanja ukupan unos mo`e da dostigne i do 50 kg. Med od `alfije je odli~nog kvaliteta, zbog ~ega je cenjen i tra`en na tr`i{tu. Ima zatvoreno zlatnu boju, malo je nagorak ali je veoma prijatnog mirisa. Sa aspekta medonosnosti, naj- zna~ajnije vrste ove asocijacije, su pored spomenute `alfije i rudinski pelin (Artemisia alba Turra), rtanjski ~aj (Satureia montana L.), miloduh (Huscopus officinalis L.), ~ubar (Calamintha alpina M.B.), trava iva (Teucrium montanum L.), ~alija (Paliurus Spinachrysti mill), klen (Acer monspes-Sulanum L.), majkina du{ica (Thumus Serpillum L.), jagor~evina (Primula officinalis, L.), kantarion (Hipericum perforatum) i druge. Tako|e i Miljkova~ka klisura je veoma interesantna, jer su u njoj prisutni elementi flore, koji ukazuju na njenu povezanost sa Si}eva~kom klisurom, u biljno-geografskom pogledu. Svakako najve}a floristi~ka zani- mljivost Miljkova~ke klisure je `alfija (Salvia officinalis L.), koja do sada nije bila poznata van Si}eva~ke klisure, pa su velike povr{ine koje ona ovde pokriva pravo biljno bogatstvo. Pretpostavlja se da je ova biljna vrsta ovde introducirana iz Si}eva~ke klisure, a da su to uradili p~elari. U ju`noj Srbiji, na planini Radan, nalazi se veliki broj razli~itih biljnih zajednica, gde je veliki broj drvenastih biljaka. Teren je sa velikim brojem grebenova, koji se smenjuju sa udolinama i poto~i}ima. Podru~je od Vranja do Pre{eva, tako|e se odlikuje nizom speci- fi~nosti, koje su uslovljene pre svega uticajem tople i suve klime (koja prodire iz bliskih velikih kotlina Kumanova i Skoplja). Dominiraju tipovi hrastovih {uma (12 zajednica), me|u kojima zna~ajnu ulogu i {iroku rasprostranjenost imaju termofilne {ume sa meduncem (Qerco-Carpinetum pubescens) (5 zajednica), {to se vrlo retko sre}e u drugim podru~jima Srbije i karakteri{e vi{e makedonsku vegetaciju. Karakteristi~no je i speci- fi~no zajedni~ko javljanje tri tercijerna relikta u polidominantnim {umama: me~je leske, crnog graba i Pan~i}evog maklena, {to je tako|e retka poja- va u Srbiji. Pored opisanih botani~kih lokaliteta, treba spomenuti i ostale, kao {to su: planina Vidojevica, planinski venac Velikog i Malog Jastrepca, podno`ja Suve i Stare planine, koja pru`aju izvanredne mogu}nosti za gajenje p~ela. Ova podru~ja su izuzeta od hemijskog i industrijskog zaga|enja a raspola`u kvalitetnom p~elinjom pa{om i lekovitim biljem. Dolina reke Toplice bogata je medonosnom florom koja daje u izo- bilju nektar i cvetni prah. Ovo podru~je na jugu Srbije karakteri{e brdsko- planinski reljef i izra`ena ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od aprila do polovine novembra. Topli~ki region spada u bogata podru~ja sa livadama i pa{njacima, kako u nizijskom tako i u brdsko-planinskom delu, sa boga- tim i raznovrsnim medonosnim biljkama. [umske vrste drve}a zna~ajne za medonosnu p~elu, zahvataju znatne povr{ine. Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) prisutan je na oko 25.000 hektara. Hrast, brest, klen, lipa, tre{nja, divlja kru{ka, dren, glog, vrba, topola i druge vrste medono{a pokrivaju oko 150.000 hektara. Hrastove i ~etinarske {ume za p~elarstvo su zna~ajne ne zbog lu~enja nektara i cvetnog praha, nego {to ponekad daju obilje medljike od koje p~ele nekih godina sakupe znatne koli~ine meda medljikovca. Ovaj med, veoma je cenjen na tr`i{tu zbog velikog sadr`aja raznih minerala. Iako za zimovanje p~ela medljikovac nije dobar, zbog njegove cene na tr`i{tu treba ga sakupljati. Procenjuje se da se u Srbiji sakupi samo 5-10 % medljike, tako da ostaju ogromne koli~ine neiskori{}ene. Podru~je jugoisto~ne Srbije bogato je vo}njacima i pa{njacima, kako u nizijskim tako i u brdsko-planinskim predelima, sa raznovrsnim medonosnim biljkama. U najzastupljenije biljke spadaju: bela i crvena detelina, masla~ak, majkina du{ica, zvezdan, palamida, beli bosiljak, metvica, kokotac, kantarion i druge medonosne biljke. Pod vo}njacima se nalazi oko 44.000 hektara povr{ine. Ovde su zastupljene razne vrste vo}a, me|u kojima su najbrojnije: tre{nja, vi{nja, jabuka, {ljiva, kru{ka, dunja, breskva, kajsija i druge vrste vo}aka sa ma- njim brojem stabala. P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 26 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 27 Na orani~nim povr{inama, veliki udeo medonosnih biljaka pripada industrijskim vrstama koje se seju na oko 2.100 hektara, a najzastupljenije su suncokret (Helianthus annus L.) i uljana repica (Brossica napus oleifera D.C.). LMJNBUTLF!LBSBLUFSJTUJLF Kod procene ukupnih prirodnih potencijala sa aspekta pogodnosti za gajenje p~ela, veoma je va`na i analiza klimatskih karakteristika podru~ja koje se procenjuje. U tom cilju nave{}emo osnovne karakteri- stike klime jugosto~ne Srbije. Ni{ki region, kao i jugoisto~na Srbija nalaze se u podneblju umereno-kontinentalne klime. Kontinentalni uticaj sa severa Panonske i Vla{ke nizije prodire pomoravljem i dolinom Timoka, preko prevoja Gramade. Prema srednjoj godi{njoj temperaturi (11,6 0 C) Ni{ je topliji od susednih gradova (Leskovac 11,4 0 C, Prokuplje 11,3 0 C , Pirot 11,0 0 C). Najhladniji mesec u Ni{u je januar (-0,1), a najtopliji juli (21,7). Maksimalne srednje mese~ne temperature jula i avgusta (iznad 29 0 C) ukazuju da u Ni{kom kraju leta pojedinih godina mogu biti veoma topla. Prose~an broj letnjih dana (t max>25 0 C) je 102,9, a veliki je i broj tro- pskih dana (t max>30 0 C) 39,3. Na osnovu minimalnih srednjih temperatura zimskih meseci, koje su negativne, zapa`a se da zime mogu biti duge i hladne. Mraz se mo`e pojaviti prvi krajem oktobra (28), a poslednji po~etkom aprila (8). Na veliku promenljivost temperature i znatnu kontinentalnost Ni{a ukazuju i ekstremne temperature, apsolutno najvi{a (VII-VIII/42,5 0 C) i apsolutno najni`a (I/-23 0 C). Prema analiziranim podacima u Ni{kom regionu, period sa srednjim dnevnim temperaturama vazduha > 0 0 C po~inje prose~no 11. februara i traje 320 dana, a zavr{ava se 1. januara. Broj dana sa sre- dnjom temperaturom >12 0 C prose~no godi{nje je 187,4 (II/0,7, III/4,7 i IV/145). Srednja temperatura vegetacijskog perioda (IV-IX) iznosi preko 18 0 C. Srednja relativna vla`nost iznosi 70% (Leskovac 79, Pirot 77). U pogledu obla~nosti, jugoisto~na Srbija je sa najmanjom obla~no{}u (Ni{ 5,9, Pirot 5,2). Na podru~ju Srbije Ni{ka kotlina je sa najmanje padavina (556 mm). Glavni maksimum je u maju a sekundarni u oktobru. Srednji datum prvog dana sne`nog pokriva~a (visina >1 cm) je 16. decembar u Ni{koj kotlini, a 16.oktobar na obli`njoj Suvoj planini. Deblji sne`ni pokri- va~, 10 cm i vi{e zadr`ava se prose~no 20 do 40 dana, a iznad 50 cm retko se obrazuje i traje 1 dan. Topli~ki region karakteri{e umereno kontinentalna klima, sa izra`ena ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od polovine aprila do polovine novembra. Temperaturna kolebanja u martu iznose od 6-10 0 C, u aprilu od 10 do 14,6 0 C. Srednja mese~na temperatura u maju je 16 0 C, a junu 20 0 C. U avgustu prose~na temperatura ne prelazi 25 0 C. Koli~ine padavina su razli~ite prema mestima: u Prokuplju iznose 539 mm, a na Kopaoniku oko 900 mm, za period od 1981. do 1990. godine. Podru~je od Vranja do Pre{eva, zbog blizine Makedonije, odno- sno Skoplja i Kumanova, pod uticajem je njihovih toplih i suvih kotlina, {to je izazvalo izvesne razlike u klimi, a time i u vegetaciji izme|u ovog toplog podru~ja i severnih delova Srbije. [irokom dolinom reke Moravice prodire nesmetano uticaj submediterana u pravcu severa, preko Pre{eva, Bujanovca i Vranja. Ovaj uticaj najja~i je u ju`nim delovima podru~ja. Podru~je izme|u Vranja i Skoplja odlikuje se malim koli~inama padavina u letnjim mesecima, zatim visokim srednjim temperaturama i dugim tra- janjem letnjeg su{nog perioda, od juna pa ~esto i do oktobra. Apsolutni najdu`i period su{e u Vranju iznosi 61 dan (Vujevi}, 1953). Zime su zna- tno bla`e od onih u ostalim podru~jima Srbije. Po dugotrajnoj letnjoj su{i i visokim letnjim temperaturama, podru~je od Vranja do Pre{eva je blisko severoisto~nom delu Srbije (Krajina). Me|utim zimski period je ovde zna- tno kra}i i umereniji od istog perioda u severoisto~noj Srbiji. Ovakvi kli- matski uslovi su veoma zna~ajni za razvoj specifi~ne vegetacije ovog podru~ja. FLPMP\LB!WBMPSJ[BDJKB!QPHPEOPTUJ!QPESV_KB![B QSPJ[WPEOKV![ESBWTUWFOP JTQSBWOF!ISBOF!!!! Za razliku od ve}eg dela Evrope i Balkana, podru~je na{e zemlje Srbije, jo{ uvek se ubraja u relativno nezaga|ene predele, {to produkti- ma hrane iz prirode, sa na{ih podru~ja daje bitnu prednost. Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju biolo{ki visoko vredne hrane, kao {to je med, a to su uglavnom brdsko-planinska podru~ja, koja ~ine 3/4 njene povr{ine. Brdsko-planinski predeli i {umska podru~ja su predeli gde se ne koriste hemikalije i gde je veoma raspolo`iva p~elinja pa{a i lekovito bilje i podru~ja sa kojih se med i drugi p~elinji proizvodi mogu deklarisati kao proizvodi iz prirode sa statusom prirodne i lekovite hrane. P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 28 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 29 Poljoprivredna proizvodnja jo{ uvek je u svom tradicionalnom obliku i nije u ve}oj meri zahva}ena industrijalizacijom i hemizacijom zemlji{ta. Prirodni resursi: zemlji{te, voda i vazduh, koji su me|usobno tesno povezani, su vredan ekolo{ki potencijal, s obzirom na dobru o~uvanost i da zaga|enost nije dostigla zabrinjavaju}e razmere. Pre svega zbog ekonomskih razloga, poslednjih (devedesetih) godina, potro{nja hemijskih sredstava (|ubriva i za za{titu bilja) smanjena je za oko 70%, {to je istina uticalo na smanjenje prinosa, ali je sa ekolo{kog aspekta to doprinelo da se 85% zemlji{ta o~uva za proizvodnju zdravstveno ispravne hrane, jer je smanjeno destruktivno dejstvo poljoprivrede na ekosisteme. Ve} je re~eno da se na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze zna~ajni botani~ki lokaliteti, koji pru`aju povoljne mogu}nosti za bavljenje organskim p~elarstvom. U tom pogledu potrebna je edukacija p~elara, izra- da i implementacija kompleksnih projekata, koji bi tretirali problematiku p~elarske proizvodnje, za{titu `ivotne sredine i mogu}e zaga|iva~e. Prisutnu zainteresovanost evropljana za kupovinu hrane iz prirode sa na{ih podru~ja nalazimo u nau~no-istra`iva~kim radovima saradnika instituta za prou~avanje lekovitog bilja Josif Pan~i} iz Beograda i refere- ntnih laboratorija, poput Zdravlja iz Leskovca i niza istra`iva~kih projeka- ta iz oblasti farmakologije, fitoterapije ishrane i sli~no. Med kao proizvod sa odre|enim geografskim poreklom, bio bi standardnog kvaliteta i za{ti}en, sa znatno boljom cenom na doma}em i inostranom tr`i{tu. To bi bio stimulans za p~elare, pa i za stanovni{tvo ovih krajeva da pove}aju proizvodnju i povedu brigu o o~uvanju i {irenju medonosne flore. [blmkv"bl;! Broj vrsta medonosnih biljaka, du`ina vegetacijskog perioda (od sredine marta do kraja oktobra), posebno period cvetanja i povoljnost klimatskih faktora, dozvoljavaju da se za podru~je jugoisto~ne Srbije ka`e da pripada podru~jima veoma pogodnim za p~elarenje, tim pre {to domini- raju brdsko-planinski predeli, sa brojnom i o~uvanom vegetacijom bez ve}ih industrijskih zaga|iva~a i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. L I T E R A T U R A 1. N.Ran|elovi}, V. Stamenkovi}: I{~ezle, ugro`ene i retke biljke jugoisto~ne Srbije predlo`ene za za{titu, Zbornik radova - St ogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985, 2. @. Martinovi}, S. Sotirov, N. Ran|elovi}: Biljnogeografske karakeristike Miljkova~ke klisure, Zbornik radova - Stogodi{njic a flora Ni{a, Ni{-1985, 3. V. Jovanovi}: Neke specifi~nosti vegetacije refugijuma na planini Radan u ju`noj Srbiji, Zbornik radova - Stogodi{njica flor a Ni{a, Ni{-1985, 4. B. Prvulovi}: Funkcija bilja u narodnoj pesmi podru~ja Suve planine - Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985, 5. Dr. \. \or|evi} i dipl. ing. G. \or|evi}: Mogu}nosti p~elarenja u Topli~kom regionu, P~elar br. 5/97, 6. Dipl. ing V. Zaharj{evi}: Zbornik radova instituta "Dr Josif Pan~i}" - Lekovite sirovine , Sveska XV, Beograd-1996, 7. Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i `ivotnu sredinu: "Koncept odr`ivog razvoja" Beograd - 1997, 8. V. Stamenkovi}: Medonosno bilje jugoisto~ne Srbije, ^asopis za p~elarstvo "Matica" br. 27, Ni{-2001, 9. Dipl. biolog B. Zlatkovi}: Medonosno bilje Si}eva~ke klisure, ^asopis za pcelarstvo "Matica" br. 26, Ni{-2001, 10. Mr N. Nedi}: Mogu}nosti organskog p~elarenja u na{oj zemlji, Zbornik radova 2. Kongresa p~elara Srbije, Aleksinac-2002 i 11. Z. Vasiljevi}: Klima Ni{a, nacionalno blago, Zbornik radova, Ni{-2000. U p~elarstvu je u upotrebi vi{e na~ina suzbijanja varoe. Definitivno je potvr|ena efikasnost samo nekih od njih. Zato je za prose~nog p~elara ~esto te{ko i zbunjuju}e, da uz pomo} raznih napisa u stru~nim ~asopisi- ma, prona|e sebi primeren na~in suzbijanja ovog opasnog parazita. Cilj ove knji`ice jeste da u vidu preglednih uputstava, predstavi na~Ine suzbijanja varoe koje su p~elarski instituti detaljno istra`ili i pri- lagodili za primenu u praksi. Zato smo se i odrekli prikazivanja pojedi- na~nih rezultata odre|enih na~ina suzbijanja varoe. Na kraju knji`ice su kratko navedeni oni postupci suzbijanja parazita, koje iz raznih razloga trenutno ne mo`emo preporu~iti p~elarima. \ufuf!pe!wbspp{f!{bwjtf!pe!cspkb!wbspb Samo jedna varoa u }eliji legla mo`e toliko da o{teti p~elu koja }e iz te }elije iza}i, da ona ne}e mo}i da obavlja poslove koji su joj namenjeni u okviru podele rada u ko{nici. Stanje zajednice zavisi od broja o{te}enih p~ela u njoj. Ako je larvu napalo vi{e varoa, p~ela pokazuje znakove nakaznosti ili umire i pre izleganja. Neki virusi mogu, kao seku- ndarni uzro~nici, da poja~aju {tetno dejstvo varoe. U prole}e je broj varoa mali, i raste tek nakon pojave i odgajanja trutovskog legla u junu i julu. Broj varoa je najve}i u kasno leto, usled ~ega se mogu pojaviti veoma velike razlike u stanju raznih dru{tava na istom p~elinjaku. U ovo doba godine mogu}a je reinvazija varoe iz jako napadnutih dru{tava u okolne zajednice. Ali, broj varoa, naro~ito tokom odgajanja zimskih p~ela mora P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 2: W b s p b !q p e !l p o u s p m p n a u t o r i : stru~njaci 15 nema~kih i 3 austrijska nau~na instituta koja se bave varoom is slede}ih gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am See U N e m a ~ k o j j e i z d a t p r i r u ~ n i k p o d d o l e n a v e d e n i m n a s l o v o m . O v d e g a p r e n o s i m o t a k o r e } i u c e l i n i . U n j e m u s e n a l a z e n a j n o v i j e p r e p o r u k e n a u ~ n i h u s t a n o v a N e m a ~ k e i A u s t r i j e k o j e s e b a v e s u z b i j a n j e m v a r o e . U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . biti {to manji!!! Name}e se zaklju~ak da bez suzbijanja varoe, zna~ajnije {tete nastaju ve} posle godinu dana. Pored suzbijanja varoe, veliki zna~aj ima i odabir i gajenje otpornih sojeva p~ela. Pqsf{!{cph!sf{jtufodjkf!wbspb!ob!mflpwf Ve} danas postoji otpornost varoe na mnoge lekove, npr. na sinte- tske piretroide koji su sastavni deo preparata Apistan, Bayvarol, Klartan ( kod nas Varotom, Matisan, Apihelt - primedba urednika ). U budu}nosti treba ra~unati na pojavu rezistencije i na druge, prvenstveno sintetske materije. J{cfhbwbuj!ptubulf!mflp. wb!v!q"fmjokjn!qspj{wpej. nb Prirodnost je osnovna osobina meda i drugih p~elinjih proizvoda, kada je re~ o pove- renju potro{a~a meda. Zato sredstva za suzbijanje varoe treba pa`ljivo birati i kombino- vati, tako da se izbegne njihovo zaostajanje u medu i vosku. Lpncjopwbuj!sb{of!ob"jof!tv{cjkbokb!wbspf Rad sa p~elinjim zajednicama mora biti kontinuiran, ili one brzo propadaju. Neophodno je kombinovanje primerenih postupaka suzbijanja Pehbkbokf {jntlji!q"fmb kbo!!!!!!gfc!!!!!nbs!!!!!bqs!!!!!nbk!!!!!kvo!!!!!!kvm!!!!!!bwh!!!!!!tfq!!!!!plu opw!!!!!efd Sb{wpk!mfhmb!eptujaf!wsivobd!tsfejopn!hpejof/!Qptmf!uphb-!mfhmp!j!q"fmf!tf!tnbokvkv-!b!cspk!wbspb!sbtuf/! l p o u s p m b !q s j s p e o p h !q b e b o k b !w b s p f H p e j | o k j !q m b o !u s f u j s b o k b !q s p u j w !w b s p f q " f m b s f w j !q p t u v q d j !{ b !w s f n f !q b | f l p o u s p m b !q s j s p e o p h !q b e b o k b !w b s p f b q s j m n b k k v o k v m b w h v t u t f q u f n c b s p l u p c b s o p w f n c b s e f d f n c b s u s f u n b o !q p t m f !{ b w s | f u l b !q b | f u s f u n b o !q p t m f !q s j i s b o k j w b o k b { j n t l j !u s f u n b o ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 31 varoe. Koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i na~inu p~elarenja, i mora se protezati kroz celu sezonu. P~elar bi trebalo da se kod nadle`nih savetodavnih slu`bi informi{e o posebnim podru~nim programima suzbi- janja varoe ( va`i za Nema~ku - primedba urednika ). Globalno gledano, postoje tri perioda za tretiranje protiv varoe: 2*![b!wsfnf!qb|f Primena hemijskih sredstava tokom pa{e kod proizvodnih dru{tava ne dolazi u obzir! Zna~ajno umanjenje broja varoa mo`e se posti}i biotehni~kim postupcima, kao {to su uklanjanje trutovskog sa}a, posta- vljanje okvira za odgajanje trutova (gra|evnjak) i stvaranje novih dru{tava. To je naro~ito va`no u podru~jima gde pa{a po~inje kasno, jer se hemi- jski tretman mo`e izvesti tek krajem sezone, a do tada bi p~elinje zaje- dnice mogle da budu zna~ajno o{te}ene. 3*!Oblpo!wsdbokb-!v!esv|uwjnb!tb!mfhmpn Ovde treba upotrebljavati sredstva koja deluju i na varou u leglu. Trenutno je u te svrhe mogu}e preporu~iti samo izvesne postupke sa mravljom kiselinom. 4*![jnj-!v!esv|uwjnb!cf{!mfhmb Tada se vrlo efikasno primenjuju prskanje mle~nom kiselinom i nakapavanje oksalnom kiselinom ili Perizinom. Ejkbhoptujlb!{bsbafoptuj wbsppn Za p~elara je va`no da utvrdi broj varoa, kako bi mogao ste}i predstavu o mogu}oj {teti koju }e imati. Dijagnoza se postavlja pregledom podnih ulo`aka ( koji se stave ispod mre`e u mre`astoj podnja~i - primedba urednika ): -Ulo`ak je za{ti}en mre`om od kontakta sa p~elama. -U otpadu se prebroje otpale varoe, 7 dana posle postavljanja ~istog ulo`ka. Prera~una se koliko je varoa padalo dnevno. -Procena stepena zara`enosti zavi- si od godi{njeg doba i stanja dru{tva: Ako ve} u julu pada 5-10 varoa dnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi se omogu}ilo odgajanje zdravih zimskih p~ela. U oktobru/novembru dnevno treba da pada manje P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . nsuwf!wbspf!ob!vmp|lv!jtqpe!nsfaf ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 32 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . od 0,5 varoa. Danas se, nezavisno od toga, savetuje zimska obrada p~elinjih zajednica! QSFQPSV_FOJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB 2*!Cjpufioj"lj!qptuvqdj Vlmbokbokf!usvupwtlph!mfhmb -Z a{to? Varoe se radije razmno`avaju u trutovskom nego u radili~kom leglu. Trutovsko leglo je napadnuto 5-10 puta vi{e, te se u njemu varoe br`e razmno`avaju! Zato razvoj varoe tokom godine bitno zavisi od obima trutovskog legla. Jedna neuklonjena varoa u trutovskom leglu se do kraja sezone vi{estruko umno`i. -K ada? Tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla (od apri- la do jula). Naro~ita efikasnost se posti`e na po~etku odgajanja. -^ ime? Koriste se okviri gra|evnjaci (prazni okviri). -K ako? Okviri gra|evnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub. Dve do tri nedelje po pstavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na koji- ma je ve}i deo trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ni najmanji deo trutovskog legla sa gra|evnjaka. Po mogu}nosti koristiti 2 gra|evnjaka po dru{tvu (isecati ih naizmeni~no na 7-10 dana). Godi{nje po dru{tvu isecati {to je vi{e mogu}e gra|evnjaka (barem 3). -U ~inak? Uklanjanjem trutovskog legla iz 3 gra|evnjaka godi{nje, mogu}e je da broj varoa u avgustu bude umanjen za vi{e od pola. Tako se dobija u vremenu pre prvog hemijskog tretiranja (npr. kod kasne {umske pa{e). Povrh toga, oduzimanje tru- tovskog legla smanjuje rojevi nagon. -P osebne napomene! Broj varoa je ve}i u trutovskom sa}u gra|evnjaka nego kod ve} izgra|enog sa}a. Budu}i da se tru- tovi u dru{tvima odgajaju i na drugim mesti- ma, a ne samo u okviru gra|evnjaka, ima ih dovoljno za potrebe parenja. Zajednice grade trutovsko leglo samo u povoljnim uslovima. Zato se ne treba bojati smanjenja prinosa ili slabljenja zajednice usled oduzimanja tru- tovskog sa}a iz gra|evnjaka. Odsecanjem i pretapanjem gra|evnjaka mo`e se dobiti re- vlmbokbokf! usvupwtlph!mfhmb ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 33 lativno ~ist tj. reziduama neoptere}en, skoro prvoklasni, p~elinji vosak. Usvupwtlp!tb~f!{b!iwbubokf!wbspb -Z a{to? Trutovsko sa}e za hvatanje varoa je veoma efikasno u zajednicama bez legla, i mo`e se tokom pa{ne sezone kombinovati sa spre~avanjem rojenja. Ova metoda je naro~ito efikasna u mladim zaje- dnicama. -K ada? Po~ev{i od kraja prole}nog bu|enja (po~etak maja), pa tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla. -^ ime? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen preve{avanjem izgra|enog trutovskog sa}a, trutovskih satnih osnova ili gra|evnjaka). -K ako? Zajednice bez legla ili delovi zajednica (npr. roj, ve{ta~ki roj ili nukleus - pomo}na zajednica za odgajanje legla - nakon izlaska p~ela iz legla) sadr`e trutovsko sa}e sa nepoklopljenim leglom. Nakon poklapanja legla, sa}e se vadi i topi, zajedno sa varoama. Jednokratnom upotrebom se uklanja oko 80% varoa! -N apomene! Nukleus (pomo}na zajednica za odgajanje legla) mo`e se posle izlaska legla tako|e obraditi protiv varoe trutovskim sa}em za hvatanje. J{hsbeokb!nmbef!{bkfeojdf -Z a{to? Varoe se tokom leta uglavnom nalaze u poklopljenom leglu. Uzimanje poklopljenog legla za formiranje nukleusa, rano u sezoni smanjuje broj varoa u osnovnim zajednicama. Ve{ta~kim rojenjem mogu se izgraditi mlade zajednice sa malim brojem varoa. Mlade zajednice se mogu tokom formiranja (ve{ta~ki rojevi) ili kratko nakon njega (nukleusi) jednostavno tretirati protiv varoe. Izgradnja mladih zajednica poma`e i umanjenju rojevog nagona. Ve{ta~ki rojevi ujedno uti~u na smanjeno {irenje svih bolesti legla. -K ada? Nukleus ili ve{ta~ki roj tokom prole}ne pa{e: (uljana repi- ca): spre~avanje rojevog nagona kod proizvodnih zajednica, dobijanje mladih zajednica sa malim brojem varoa. Ve{ta~ki roj leti i u jesen: rasfo- rmiranje proizvodnih dru{tava, kao nu`na mera za le~enje jako napadnu- tih i ve} oslabljenih zajednica. Ovlmfvt Izvaditi sa}e sa uglavnom poklopljenim leglom i ku}nim p~elama. Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i ne{to vode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgra|enim praznim sa}em. Pustiti da nukleus sam izvu~e mati~njake ili dodati jedan mati~njak (ne dodavati sparenu maticu). Tri do ~etiri nedelje po formiranju, nukleusi se P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 34 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mogu efikasno tretirati protiv varoe (mravlja kiselina, mle~na kiselina ili sa}e za hvatanje). Leglo stare matice je do tada iza{lo, a mlado leglo jo{ nije poklopljeno. Wf|ub"lj!spk Oslabljivanje (na po~etku perio- da rojenja): stresti p~ele sa sa}a i sa otprilike 1,5 kg p~ela formirati ve{ta~ki roj. Rasformirati proizvodne zajednice (kao eko~nica u slu~aju opasnosti c leti ili kao jesenja rutina u postupku rotaci- je): svaka stara zajednica daje jedan ve{ta~ki roj. Ve{ta~ki roj mo`e biti tretiran Perizinom u ko{nici bes sa}a ili, nakon dodavanja sa}a, a pre poklapanja legla sa mle~nom ili oksalnom kiselinom. 3*!Ifnjktlj!qptuvqdj!v!qsjtvtuwv!mfhmb Nsbwmkb!ljtfmjob!.!vpq|ufop -P rednosti: Deluje u poklopljenom leglu. Prirodni je sastojak meda. Ne o~ekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) varoa na nju. -M ere opreza: Kod razre|ivanja kiselina sipa u vodu, nikako obrnu- to ( Nikada V oda U K iselinu - Nikada VUK ) ( opasnost od eksplozije - primedba urednika ). Najbolje je kupiti kiselinu `eljenog razre|enja. Nositi rukavice i za{titne nao~are. Uvek uz sebe dr`ati pripremljenu vodu (posudu sa vodom i raspr{iva~). Prskalicu za kiselinu odmah oprati spo- lja i iznutra. Nositi za{titnu masku za disanje. Paziti na smer vetra. Posude sa kiselinom jasno obele`iti. Zbog mogu}e opasnosti od pogre{ne upotrebe (zamene) ne koristiti posude uobi~ajene za `ivotne namirnice (fla{e za vodu ili mleko). Zbog dece, kiselinu dr`ati na nedostupnim mesti- ma, pod klju~em. -N apomene! Mravlja kiselina je dozvoljena za upotrebu u obliku Illertisser plo~e protiv varoe i u vakuum raspr{iva~ima. Za sve postupke: otvoriti mre`astu podnja~u, a otvor ko{nice dr`ati otvorenim. Nsbwmkb!ljtfmjob!ob!tvo}fsbtupk!lsqj -Z a{to? Jednostavna, brza primena. Primenljivo na skoro svaki tip ko{nica, nisu potrebni dodatni okviri. -K ada? Odmah posle okon~anja pa{e, kod spoljnih temperatura preko 12 0 C. Ako dnevne temperature prelaze 25 0 C, tretirati uve~e. -^ ime? Sun|erasta krpa veli~ine oko 20x20x0,5 cm ( otprilike na{a Tusftfof!q"fmf ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 35 krpa za sudove sli~nih dimenzija - primedba urednika ). [to hladnija 60%- na mravlja kiselina. Posuda za doziranje, menzura ili {pric. -K ako? Sun|erastu krpu staviti {to bli`e p~elama odozgo ili odo- zdo u ko{nicu. Tretman primeniti barem 3-4 puta tokom 4-7 dana. Obrada odozgo: Sun|erastu krpu polo`iti na satono{e okvira. Dati 2 ml kiseline po jednom Zanderovom ramu ( u Nema~koj se koristi i ova ko{nica - Zanderova, koja ima okvir 42x22 cm, gde je povr{ina sa}a 800 cm 2 ). Obrada odozdo: Sun|erastu krpu staviti u mre`u za dijagnostiku ( mre`a sa ulo{kom koju p~elari bez mre`aste podnja~e stavljaju na sta- ndardnu podnja~u radi prebrojavanja opalih varoa i njihovog dr`anja van dohvata p~ela - primedba urednika ), ili ispod mre`e mre`aste podnja~e, ako je p~elar ima. Dati 3 ml po je- dnom Zanderovom okviru. Nsbwmkb!ljtfmjob!v!nfejdjotlpk!cp"jdj -Z a{to? Primenljivo je i kod jako toplog vremena. Obrada mo`e biti prekinuta bilo kada i ponovo nastavljena, ako ima takve potrebe, bez gubitka mravlje kiseline koja je ostala u bo~ici. Dnevna doza isparavanja kiseline se lako proverava bez naro~itih ulaganja. Mo`e se primeniti kao kratkotrajan ili dugoro~ni tretman. -K ada? Od kraja jula do kraja se- ptembra. Dovoljna su dva tretmana, prvi pre, a drugi posle prihranjivanja. -^ ime? Mravlja kiselina 85%. (Koristi se medicinska bo~ica od 200 ml pod oznakom Aponorm-Medizin-Flasche, Artikel-Nr. 32324, sa zatvara~em na zavrtanje i kapaljkom, Artikel-Nr. 32334, koja se mo`e kupiti u nema~kim apotekama). Drvena da{~ica kao dr`a~ fla{ice je veli~ine oko 6x6x2 cm sa rupom istog P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 36! U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . pre~nika kao grli} medicinske bo~ice. Tanjiri} je od posude za cve}e pre~nika 12-14 cm. Ispariva~-fitilj je papirni pe{kir ili materijal mekanih vlakana. Otvor boce mora potpuno da prijanja uz fitilj zbog opasnosti od isticanja kiseline. -K ako? Medicinsku bocu postaviti isklju~ivo odozgo, u prazan nastavak, ili u naopako okrenutu hranilicu. Efikasnost je dobra. Kod zajednica na 2 Zanderova nastavka ispari 20 g kiseline na dan, a kod jednog tela 8 g dnevno. Ako su okviri postavljeni ena toplo c (paralelno sa letom), eventualno se mo`e smanjiti doza. Nsbwmkb!ljtfmjob!v!jtqbsjwb"v -Z a{to? Dnevni u~inak isparavanja mo`e biti procenjen bez puno tro{ka, i precizno se o~itava na skali ispariva~a. Ispariva~ se mo`e stavi- ti u skoro svaku ko{nicu. -K ada? Dva puta godi{nje: posle vrcanja i nakon prihranjivanja. Obrada mo`e da bude efikasna i kod dnevnih temperatura do 30 0 C, ali no}ne ne smeju da padnu ispod 5 0 C. -^ ime? Mravlja kiselina 60%. Ispariva~ se zave`e za okvir traka- ma koje se isporu~uju sa njim ( od skoro jednu vrstu ispariva~a mo`emo da nabavimo i na na{em tr`i{tu - primedba urednika ). -K ako? Punjenje ispariva~a se vr{i prema uputstvu proizvo|a~a. Qsfhm fe!wbsj kbouj !usfunbob!nfej dj otlpn!cp"j dpn wbsjkboub!!!!!!!!tsfetuwp!!!!!!!esv|uwp!v!2!!esv|uwp!v!3!!!!lbeb@ obtubwlv!!!!!obtubwlb ubokjsoj!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!61!nm!!!!!!!!!!!!!211!nm!!!!!!!!!!!!!bwhvtu-!qsf jtqbsjwb"!!!!!!!!!!ljtfmjob!96&!!!!!!!!!!!!!s>23!dn!!!!!!!!!s>25!dn!!!!!!!!!!!!qsjisbokjwbokb lsbulj!!!!!!!!!!!!!!!.u bokjs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! .q bqjsoj!qf|ljs!!!!!!!!!!!25y25!dn!!!!!!!!27y27!dn ubokjsoj!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!261!nm!!!!!!!!!!!311!nm!!!!!!!!!!!!!!!tfqufncbs- jtqbsjwb"!!!!!!!!ljtfmjob!96&!!!!!!!!!!!!!!s>23!dn!!!!!!!!!!s>25!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!qptmf evhj!!!!!!!!!!!!!!!.u bokjs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qsjisbokjwbokb .q bqjsoj!qf|ljs!!!!!!!!!!!!25y25!dn!!!!!!!!27y27!dn!!! nfejdjotlb!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!36.4 1!nm!!!!!!!!!61.7 1!nm!!!!!!!!!!!!!!v!bwhvtuv cp"jdb!cf{!!!!!!!ljtfmjob!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!j ubokjsb!!!!!!!!!!.n bufsjkbm!pe!!!!!!!!!!!!!!21y26!dn!!!!!!!!21y26!dn!!!!!!!!!!!!tfqufncsv nflboji!wmblbob ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 37 Svaka zajednica dobije 80 ml mravlje kiseline po posednu- tom nastavku. Posle vrcanja treba osigurati dnevnu koli~inu isparavanja od 15-20 ml tokom otprilike 5 dana. Posle prihranjivanja treba osigurati dnevnu koli~inu isparavanja od 6-10 ml tokom desetak dana. Jedan ispariva~ se stavlja po doda- tnom nastavku. Kod zajednica u jednom nastavku ispariva~ se postavlja dalje od leta, a kod zajednica u dva nastavka po mogu}stvu staviti dva ispariva~a dijagonalno. Kod ko{nica gde su okviri postavljeni ena toplo c, ispara- vanje je uravnote`enije, a efikasnost ve}a. 4*!Ifnjktlj!qptuvqdj!cf{!qsjtvtuwb!mfhmb Nmf"ob!ljtfmjob!.!qstlbokf -Z a{to? Ne ostavlja rezidue u p~elinjim proizvodima. Prirodni je sastojak meda. Bezopasna je za onoga ko sa njom radi ( u propisanim dozama - primedba urednika ). -K ada? Leti kod mladih zajednica bez poklopljenog legla. Zimi kod temperatura iznad ta~ke mr`njenja. -^ ime? Mle~na kiselina 15 Vol.% { L(+) } (me{avina 100 ml 85%- ne mle~ne kiseline i oko 500 ml vode). Koristi se ku}ni ru~ni rasprskiva~, odnosno raspr{iva~ pod vazdu{nim pritiskom sa finim raspr{ivanjem ( najbolje je koristiti pi{tolj sa dozimetrom koji daje ravnomerno rasprska- vanje po jedinici povr{ine, ali ko{ta oko 125 EURA - primedba urednika ). -K ako? Dvokratna primena unutar nekoliko dana. Najve}a doza je 8 ml po jednoj strani posednutog rama. Rastvor nanositi {to ravnomerni- je, da bi se izbeglo natapanje p~ela. -N apomene! U Nema~koj je zatra`eno zakonsko odobrenje za pri- menu mle~ne kiseline. U nekim nema~kim pokrajinama je ve} pre}utno odobrena. -M ere opreza! Mogu}e opasnosti su nadra`aj ko`e i o{te}enja oka. P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jtqbsjwb" ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 38 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporu~uje se za{tita disajnih puteva pri prskanju, ali i no{enje za{titnih nao~ara, rukavica i za{titne ode}e. Pltbmob!ljtfmjob!.!lbqbokf -Z a{to? Brza i jednostavna primena. Pri pravilnoj primeni nema rezidua u p~elinjim proizvodima. -K ada? Samo kod zajednica bez legla (nasumi~nom proverom na manjem uzorku utvrditi nepostojanje legla). Uglavnom u kasnu jesen ili zimu. Kod spoljnih temperatura iznad ta~ke mr`njenja. -^ ime? [e}erni rastvor oksalne kiseline: broj dru{tava {e}erni rastvor dihidrat oksalne kiseline 5 0,25 l 9 g 10 0,50 l 18 g 20 1,00 l 35 g Najpre pripremiti topli {e}erni sirup (temperatura tela, oko 37 0 C), sa odnosom {e}er:voda otprilike 1:1, i odmeriti tra`enu koli~inu, a u nju sipati dihidrat oksalne kiseline (u uobi~ajenom trgova~kom pako- vanju), po uputstvu iz gornje tabele. Sna`no mu}kati sve dok se kristali ne otope. Koristi se jednosmerna brizgalica (100 ml) za doziranje i aplikaciju ( {pric - primedba urednika ). Nose se za{titne rukavice i za{titna p~elarska ode}a. -K ako? Jednokratna pri- mena. Pri doziranju voditi ra~una o snazi p~elinjeg dru{tva: snaga dru{tva prostor zauzet p~elama koli~ina rastvora slaba manje od 1 nastavka 30 ml srednja 1 nastavak 40 ml sna`na vi{e od jednog nastavka 50 ml Rastvor pre upotrebe po mogu}nosti zagrejati na temperaturu tela. Rastvor nakapati samo na p~ele u ulicama. Izbegavati kapanje po okvirima i vosku. -N apomene! Ne pove}avati dozu ni broj tretmana. To dovodi do slabljenja ili uginjavanja zajednica. Prole}ni razvoj zajednice mo`e biti usporen. Rastvor oksalne kiseline ~uvati na hladnom, ne du`e od 6 mese- \f~fsoj!sbtuwps!pltbmof!ljtfmjof!tf oblbqb!tbnp!qp!q"fmbnb/!Qspevaob dfw"jdb!qpwf~bwb!qsfdj{optu!lbqbokb ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 39 ci. Preparat koji se kupuje u Nema~koj po imenu Bienenwohl ve} sadr`i 35 g oksalne kiseline na litar. Oksalna kiselina nije dozvoljena za upotre- bu pri le~enju `ivotinja. U nekim saveznim dr`avama ipak pre}utno dozvo- ljavaju njenu primenu. -M ere opreza! Kristali dihidrata oksalne kiseline su veoma otrovni: svaki dodir sa ko`om i udisanje ili uno{enje u organizam kristalne pra{ine pri pripremanju rastvora mora se spre~iti kori{}enjem odgovaraju}e za{titne ode}e (rukavice, za{titne nao~are, maska za finu pra{inu tip FFP 2 SL (EN 149) pod navedenim oznakama dostupno u Nema~koj) i oprezn- im radom. Prilikom primene nositi za{titne rukavice. Rastvor ne sme dospeti na ko`u. Qfsj{jo -Z a{to? Brza i jednostavna primena. Visoka efikasnost. -K ada? Kod ve{ta~kih rojeva. Kod zajednica bez legla, koristi se uglavnom u kasnu jesen ili zimu. -^ ime? Perizin se daje posebnim aplikatorom ili automatskom i jednosmernom brzigalicom ({pricem). -K ako? Prema uputstvu proizvo|a~a. P~ele ga bolje podnose ako je rastvor topao. Da bi se izbegli ostaci leka u p~elinjim proizvodima (rezidue), treba ga u sklopu celovitog programa za{tite od varoe primeni- ti samo jednom godi{nje. -N apomena! Perizin je slu`beno dozvoljen za upotrebu u Nema~koj. Iz nekih evropskih zemalja ve} je javljeno o otpornosti varoe na njegovu aktivnu materiju. Zato se savetuje nasumi~na provera efika- snosti tretmana, tako {to }e se posle njegove primene upotrebiti mle~na ili oksalna kiselina. Obavezno treba pratiti nove informacije u p~elarskim ~asopisima! OFQSFQPSV_MKJWJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB Postupci i sredstva koja }e biti navedena u narednom tekstu trenutno se ne mogu preporu~iti za suzbijanje varoe, jer nisu dovoljno istra`eni i prou~eni, ili nisu dopu{teni za primenu, ili su jednostavno nedo- voljno efikasni ili ~ak i neefikasni. Qptuvqdj!lpkj!tf!jtqjuvkv Apiguard : Apigard sadr`i timol u gelu. Timol gel se nalazi u pako- vanju oblika pa{tete sa malom visinom (1 cm). Polo`i se u ko{nicu na satono{e i isparava 3 nedelje. Zbog dugog delovanja na udaru su i varoe P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 3: U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . koje su skrivene na p~elama u razvoju. Rezultati do sada nisu jedno- brazni, a definitivne doze i na~in primene jo{ nisu definisani. Api Life Var : Ovaj proizvod italijanske proizvodnje sadr`i pored ti- mola i druga eteri~na ulja ( mentol, kamfor i eukaliptol - primedba uredni- ka ). Jedna plo~a sa apsorbovanim eteri~nim uljima se stavi na satono{e posle prihranjivanja. Delovanje je dugotrajno, putem laganog isparavanja, a obuhvataju se i varoe koje izlaze iz legla. U nekim eksperimentima se preparat pokazao efikasnim, pa ga mnogi p~elari ve} godinama uspe{no primenjuju. KombiAM : KombiAM je postupak u kojem se koristi razre|ena mravlja kiselina (15%) i ma`uranovo ulje. Tretman je uspe{an leti nakon vrcanja, u periodu od 4 nedelje. Mravlja kiselina se stavlja u mre`om za{ti}ene posude ispod ramova, i istovremeno se daju ma`uranovim uljem natopljene letvice odozgo, na satono{e. O~igledno je da je metoda efika- sna i bez ma`uranovog ulja. Prvi rezultati su obe}avali, a uspeh svakako zavisi od tipa ko{nica na kojima se primenjuje. Eksperimenti za pobolj{anje ove metode su u toku. Tvnokjwj!qptuvqdj Timol ramovi : U ovom postupku utori na satono{ama se napune kristalima timola, i ostave se u zajednici ~itave sezone. Ali, u na~elu, suzbijanje hemijskim sredstvima tokom sezone nije prihvatljivo. Pri ovom postupku zaostaje pove}ana koli~ina timola u medu, {to ponekad menja ukus i miris meda, pa med nije odgovaraju}i za prodaju. Bayvarol : Bayvarol, kao i Apistan i Klartan sadr`i sintetske piretroide kao aktivnu materiju. Zbog dugotrajnog dejstva deluje i na varoe koje iza|u sa mladim p~elama iz legla. Aktivna materija je topiva u vosku, i gomila se u njemu. U me|uvremenu su se u nekim evropskim zemlja- ma, pa i u Nema~koj, pojavile varoe otporne na ovu aktivnu materiju. To zna~i da Bayvarol i drugi sintetski piretroidi nisu vi{e efikasni, ili bar ne u onoj meri kao ranije, pa na to treba sve p~elare pravovremeno upo- zoriti. Amitraz : Amitraz se u nekim evropskim zemljama mo`e nabaviti u obliku traka koje polako otpu{taju aktivnu materiju. Dve trake se oka~e u ko{nici i u njoj ostaju 6 nedelja. Zbog tako dugog dejstva, obuhva}ene su i varoe koje izlaze iz legla. U nekim zemljama amitraz je dostupan i u obliku spreja. Kao takav je vrlo nestabilan i razla`e se u razli~ite, deli- mi~no otrovne metabolite. U Nema~koj nije dopu{tena upotreba amitraza ( kod nas Hemovar, Varolik - primedba urednika ). ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 41 Oksalna kiselina - prskanje : Prskanje svih p~ela na sa}u sa 3%- om oksalnom kiselinom kod zajednica bez legla je efikasan i za p~ele podno{ljiv na~in primene. Metoda se ne preporu~uje zbog opasnosti od udisanja sitnih kapljica kiseline, naro~ito pri vetrovitom vremenu. Oksalna kiselina - isparavanje : Kod ovog postupka se kapsula oksalne kiseline vru}om ka{i~icom unese kroz leto u ko{nicu gde ispara- va. Fine pare izlaze kroz leto i u okolinu, {to zahteva velike tro{kove radi za{tite osobe koja p~ele tretira na taj na~in (potrebna je i za{titna gas maska). Zbog toga, ova metoda ne mo`e da bude preporu~ena. Offgjlbtoj!qptuvqdj Obi~na paprat (Aspidium filix mas) : Tokom {estonedeljnog tre- tmana dru{tava pomo}u paprati (Dryopteris spec.), uz kontrolnu netreti- ranu grupu, pra}eni su slede}i pokazatelji: broj varoa pre i posle ekspe- rimenta, otpadanje varoa tokom tretmana pomo}u paprati i otpadanje varoa nakon zavr{enog tretmana mravljom kiselinom. Nije dokazana uspe{nost ovog tretmana. Dragoljub (Tropaeolum maius) : Prema ~lancima u p~elarskim ~asopisima trebalo bi oko p~elinjaka posaditi dragoljub kako bi se sma- njio broj varoa. U eksperimentima nije potvr|eno dejstvo na varoe. P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 42 U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CJPMPHJKB J EJKBHOPTUJLB Iz varoozom zara`ene }elije obavezno izlaze lo{e razvijene i o{te}ene p~ele koje imaju kratak `ivotni vek. One pogotovu nisu dovoljno sposobne da `ive dovoljno dugo u nepogodnim uslovima (vreli letnji suvi periodi, hladni zimski periodi), niti da kvalitetno obavljaju poverene im poslove. Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom odgajanja zi- mskih p~ela, jer se povr{ina legla progresivno smanjuje, zbog sve umerenijeg polaganja jaja od strane matice, a koncentracija varoa po }eliji legla se pove}ava. Pored trenutne {tete koju p~ele direktno trpe od para- zitiranja varoa, nadovezuje se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su tako o{te}ene p~ele naro~ito podlo`ne. W b s p p { b !.!l m j o j " l b !t m j l b - ! e j k b h o p t u j l b !j !u f s b q j k b - ! c j p m p | l f !j !i f n j k t l f !n f s f !t v { c j k b o k b D r R a l p h B u c h l e r abstrakt --------- sb{wpk!mfhmb sb{wpk!wbspf U p l p w j !s b { w p k b !m f h m b !j !w b s p f !u p l p n !h p e j o f !v ! t s f e o k f f w s p q t l j n !l m j n b u t l j n !v t m p w j n b ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 43 P ^ E L A R E N J E Z A B U D U ] N O S T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da bi izbegao stra{ne posledice po svoje p~ele, p~elar blagovre- meno mora da proceni ja~inu napada, mnogo pre nego {to bi se izlegle potrebne, a o{te}ene p~ele, ili pre nego {to se pojavi ve}i broj varoa na samim p~elama koje mogu da predstavljaju zna~ajan rizik po p~elinje zajednice. To se efikasno posti`e kontrolom i prebrojavanjem prirodno opalih varoa na mre`om za{ti}enom ulo{ku, ili ulo{ku ispod mre`aste po- dnja~e. ^etiri do {est nedelja pre prekida polaganja jaja od strane ma- tice, broj prirodno opalih varoa nikako ne sme dnevno da prelazi pet gri- nja. Shodno na|enom stanju, treba blagovremeno uklju~iti odgovaraju}e mere suzbijanja ovog opasnog parazita p~ela. NFSF TV[CJKBOKB Tokom razvoja dru{tva, naro~ito tokom sezonskog medobranja, zbog opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, vosku i ostalim p~elinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada se isklju~ivo preporu~uju biotehni~ki postupci suzbijanja parazita, postavljanje ramova gra|evnjaka u sredinu legla i dodavanje nezatvorenog trutovskog legla za lovljenje varoa, pre svega u dru{tvima bez legla, kao i formira- nje mladih zajednica (nukleusi ili ve{ta~ki rojevi). O tome je detaljno pisano u na{oj knji`ici ( ~iji je prevod objavljen u ovom zborniku - prime- dba urednika ). Nakon zavr{enog medobranja, dru{tva mo`emo tretirati mravljom kiselinom ili timolom. Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u p~elinjim zajednicama, veoma efikasno i na jednostavan na~in mo`emo upotrebiti mle~nu kiselinu, oksalnu kiselinu ili Perizin. Podrazumeva se da svako tre- tiranje mora biti obavljeno strogo po preporukama veterinara, jer nestru~ni tretmani mogu dati rezidue hemikalija u medu i drugim p~elinjim proizvodi- ma i prouzrokovati dodatne tro{kove. Izuzetno je va`no jednovremeno tretiranje susednih p~elinjaka, da se kasnije varoe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane p~elinjake. Tako se poni{tavaju efekti efikasnih tretmana. Od neprocenjivog je zna~aja da p~elari {to pre shvate neverovatnu prednost jednovremenih tretiranja pro- tiv varoe na {irem podru~ju, jer se tako varoa efikasnije suzbija, a tro{kovi su mnogo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih tre- tmana, i njihovo svo|enje na manji broj. Pove}anje razmaka izme|u tre- tiranja ne samo {to {tedi novac za lekove, ve} i smanjuje rizik pojavlji- vanja {tetnih i nedozvoljenih rezidua hemikalija u p~elinjim proizvodima. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 44 CJPMPHJKB!J!AJWPUOJ!DJLMVT!WBSPF Varooza je parazitno oboljenje p~elinjeg dru{tva, odnosno tru- tovskog i radili~kog legla i odraslih p~ela (radilica, trutova i matice). Uzrokovano je krpeljima roda Varroa (V. jacobsoni, Oudemans, 1904 i V. destructor Anderson i Trueman, 2000). Odrasla `enka krpelja je duga od 1 do 1,5 mm, a {iroka 1,5 do 1,8 mm i mo`e se videti golim okom. Ona je ve}a od mu`jaka. Telo je tamno sme|e, pljosnato i elipsasto, pokriveno hitinskim {titom koji je odoz- go ispup~en, a odozdo pljosnat. Sa strane gde se sastavljaju gornji (cara- pax) i donji (sternit) deo hitinskog {tita nalaze se hitinske kukice pore|ane u jednom redu. U prednjem delu tela (na prozomi) nalazi se usni aparat prilago|en za ubadanje i sisanje, a na zadnjem delu opistozome je polno - analni otvor. Krpelj je veoma pokretan, kre}e se pomo}u ~etiri para ekstremiteta postavljenih sa ventralne strane tela. Oplo|ena `enka ulazi u leglo pre njegovog poklapanja. @enke krpelja preferiraju polaganje jaja u trutovskom leglu zbog ni`e temperature, ve}e koli~ine hranjivih materija (du`eg perioda razvoja trutova) i ve}ih mogu}nosti rasprostranjenja krpel- ja putem trutova koji bez problema mogu ulaziti iz jedne u drugu ko{nicu. Kada nema trutovskog legla, `enke krpelja pola`u jaja u radili~kom leglu. Razvoj i polna zrelost traju 8 - 9 dana kod `enki i 6 -7 dana kod mu`jaka. Oplo|enje se obavlja u poklopljenom leglu gde `enka pola`e 9 do 38 jaja, ali se sva ne razvijaju. Svi razvojni oblici parazita se hrane hemolimfom T b w s f n f o b !t u s b u f h j k b !t v { c j k b o k b !q b s b { j u b W b s s p b !e f t u s v d u p s - !t b !p t w s u p n !o b ! n p m f l v m b s o p !h f o f u j " l j !b t q f l u !t f m f l d j k f q " f m b !v !g v o l d j k j !s f { j t u f o u o p t u j !o b !w b s p v P r o f . d r Z o r a n S t a n i m i r o v i } M r J e v r o s i m a S t e v a n o v i } U S U S R E T E V R O P I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 45 p~elinjih ili trutovskih larvi. Boja `enke je sme|a i lako se prime}uje na beloj povr{ini larve ili lutke p~ele. Posle izvo|enja truta ili radilice sa njima izlazi i `enka varoe

less